Naslovnica
U ŠKOLE SE VRAĆAJU SRPSKI PISCI I ĆIRILICA?
ImageSr­pski pi­sci i pje­sni­ci te fa­kul­ta­ti­vno uče­nje ći­ri­li­ce u hr­vat­ske bi se ško­le, pre­ma spo­ra­zu­mu HDZ-a i ­SDSS-a, tre­ba­li vra­ti­ti škol­ske go­di­ne 2010./11. Sr­pski pi­sci pre­sta­li su se uči­ti još za man­da­ta Vla­tka Pa­vle­ti­ća, ka­da je izra­đen no­vi na­ci­o­nal­ni pro­gram knji­že­vno­sti.

Ia­ko o toj te­mi za sa­da ma­lo­tko že­li ja­vno go­vo­ri­ti, Sr­bi će, do­zna­je­mo, tra­ži­ti da se u na­ci­o­nal­ne škol­ske pro­gra­me vra­te ne­ki po nji­ho­vu su­du ne­o­pra­vda­no izgna­ni sr­pski pi­sci, odre­đe­ne po­vi­je­sne oso­be i po­li­ti­ča­ri, a tra­žit će i po­vra­tak ći­ri­li­ce, ba­rem u izbor­ne ili fa­kul­ta­ti­vne sa­dr­ža­je.

Sr­pski pi­sci pre­sta­li su se uči­ti još za man­da­ta Vla­tka Pa­vle­ti­ća, ka­da je izra­đen no­vi na­ci­o­nal­ni pro­gram knji­že­vno­sti. Pri­je dvi­je go­di­ne po­sto­ja­la je in­ci­ja­ti­va da se u le­kti­ru vra­ti “Je­že­va ku­ći­ca” Bran­ka Ćo­pi­ća. No, una­toč ­podršci di­je­la stru­čnja­ka, in­ci­ja­ti­va je pro­pa­la.

- Mi že­li­mo in­te­gri­ra­ni kon­cept škol­stva u ko­jem će pri­pa­dni­ci i ma­njin­skog i ve­ćin­sko­ga na­ro­da di­je­li­ti ono što je re­zul­tat za­je­dni­čkih vri­je­dno­sti i po­sti­gnu­ća. Pre­ra­no je o to­me go­vo­ri­ti, no sva­ka­ko i u knji­že­vno­sti, i u po­vi­je­sti, i u umje­tno­sti, i u po­li­ti­ci po­sto­ji či­tav niz do­ga­đa­ja, lju­di i vri­je­dno­sti ko­je su za­je­dni­čke svi­ma, pa ne­ma opra­vda­nja za to da ih Sr­bi uče sa­mo u svo­jim ma­njin­skim pro­gra­mi­ma - re­kao je ­prof. dr. Mi­lo­rad Pu­po­vac, pot­pred­sje­dnik ­SDSS-a.

Pu­po­vac se ni­je že­lio ­izjašnja­va­ti o to­me tko su po nje­go­vom su­du zna­čaj­ni Sr­bi o ko­ji­ma bi tre­ba­la uči­ti sva dje­ca u Hr­vat­skoj. Za ra­zli­ku od nje­ga, Če­do­mir Viš­njić, pred­sje­dnik Sr­pskog kul­tur­nog društva Pros­vje­ta i po­mo­ćnik mi­ni­stra Bo­že Bišku­pi­ća, bio je nešto otvo­re­ni­ji.

„Ne ­znam ništa o tom spo­ra­zu­mu, no sma­tram da se naj­pri­je tre­ba­mo do­go­vo­ri­ti o to­me mi­sli­mo li sa­mo na pi­sce Sr­be iz Hr­vat­ske ili Sr­be iz BiH ili Sr­be iz Sr­bi­je, ko­ji su va­žni Sr­bi­ma u Hr­vat­skoj. Po mom su­du to je ne­o­dvo­ji­vo na taj na­čin“, re­kao je Viš­njić ko­ji nam je iz­dvo­jio i svo­jih pet fa­vo­ri­ta.

To su Si­mo Ma­ta­vulj, Bran­ko Ćo­pić, Gri­gor Vi­tez, Vla­dan De­sni­ca i Ste­van Ga­lo­ga­ža. Dvo­ji­ca od ­njih - De­sni­ca i Vi­tez - već su sa­da u hr­vat­skim pro­gra­mi­ma, no Viš­njić sma­tra da bi, uz ro­man “Pro­lje­će Iva­na Ga­le­ba”, ško­lar­ci mo­ra­li pro­či­ta­ti i pr­vi De­sni­čin ro­man “Zim­sko lje­to­va­nje”, a tre­ba­li bi zna­ti i Vi­te­zo­ve pje­sme iz ra­zdo­blja NOB-a. 

- U na­če­lu ne­mam ništa pro­tiv, no bi­lo bi do­bro da ta ra­spra­va ne ide pre­ko po­li­ti­ke, ne­go pre­ko stru­ke - re­kao je An­te Be­žen, je­dan od au­to­ra či­tan­ki za osno­vnu ško­lu.

­Prof. dr. Dušan Ma­rin­ko­vić, pred­stoj­nik Ka­te­dre za sr­psku i cr­no­gor­sku knji­že­vnost na za­gre­ba­čkom Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu, sma­tra da je ri­ječ o vr­lo zna­čaj­noj ini­ci­ja­ti­vi ko­ju bi tre­ba­lo isko­ri­sti­ti na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin. - Slušam dje­cu u tram­va­ju i vla­ku ka­ko izgo­va­ra­ju sti­ho­ve iz pje­sa­ma Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja, a da ne zna­ju tko im je au­tor - ista­knuo je ­prof. Ma­rin­ko­vić.

Pro­tiv po­vra­tka po­je­di­nih sr­pskih pi­sa­ca ne­ma ništa ni pro­fe­so­ri­ca hr­vat­sko­ga je­zi­ka i bivša mi­ni­stri­ca Lji­lja Vo­kić.

- ­Znam da će moj ­izbor mno­ge izne­na­di­ti, no po­sto­je pi­sci i dje­la ko­ji­ma ne­po­bi­tno pri­pa­da mje­sto u tom pro­gra­mu kao što su J. J. ­Zmaj, Bran­ko Ra­di­če­vić, Đu­ra Jakšić, a tu je sva­ka­ko i “Ne­či­sta krv” Bo­re Stan­ko­vi­ća te pri­po­vi­jest “Pr­vi put s ­ocem na ju­tre­nje”  La­ze La­za­re­vi­ća. ­

Isto ta­ko, ista­knu­to mje­sto u hr­vat­skoj knji­že­vno­sti, ko­li­ko se god za ­njih oti­ma­li i dru­gi, pri­pa­da i Ivi An­dri­ću i Meši Se­li­mo­vi­ću - re­kla je Vo­kić.  -?Je­di­ni an­to­lo­gij­ski je Vla­dan De­sni­ca, a on je io­na­ko već u pro­gra­mu - ka­že aka­de­mik Mi­ro­slav Ši­cel.

Ćirilica iz škola izbačena za Pavletićeva mandata

Ći­ri­li­cu su do 1991. uči­li ob­ve­zno uči­li svi uče­ni­ci od 3. ra­zre­da, a i u či­tan­ka­ma je tre­ći­na je tek­sto­va bi­la na ći­ri­li­ci.

Za man­da­ta pr­vog hr­vat­skog mi­ni­stra Vla­tka Pa­vle­ti­ća ći­ri­li­ca je pla­ti­la da­nak po­li­ti­čkih do­ga­đa­nja i po­sta­la ne­po­ću­dna: pr­vo je pre­mješte­na u fa­kul­ta­ti­vnu na­sta­vu, da bi na kra­ju Pa­vle­tić do­nio odlu­ku o nje­zi­nom po­tpu­nom izba­ci­va­nju iz ško­la. Mi­lo­rad Pu­po­vac ka­že ka­ko je svje­stan da je ći­ri­li­ca još sim­bo­li­čki opte­re­će­na, no sma­tra da ne­ma ništa loše u to­me da se uče­nje ći­ri­li­ce dje­ci po­nu­di ba­rem fa­kul­ta­ti­vno. - ?i­ri­li­ca je po­tre­bna i Hr­va­ti­ma.

Ne­mam ništa pro­tiv uvo­đe­nja ći­ri­li­ce za sve jer se to pi­smo na­la­zi u po­vi­je­sti našega je­zi­ka i naše knji­že­vno­sti, ne­o­vi­sno o sr­pskom - upo­zo­rio je naš ugle­dni je­zi­ko­slo­vac ­prof. dr. Jo­sip Si­lić.

Da je ći­ri­li­ca gra­fi­ja ko­jom bi tre­ba­li svi ovla­da­ti, sma­tra i ­prof. dr. Dušan Ma­rin­ko­vić.

Što je dogovoreno?

Prva godina:

U koalicijskom spo­ra­zu­mu koji su 11. siječnja potpisali dr. Ivo Sanader i Milorad Pupovac na­vo­di se ka­ko će se o to­me ko­ji će sa­dr­ža­ji ući u pro­gra­me i udžbe­ni­ke odlu­či­ti na te­me­lju stru­čnih ra­spra­va ko­je će u pr­voj go­di­ni man­da­ta zajedno or­ga­ni­zi­ra­ti Mi­ni­star­stvo obra­zo­va­nja, Sr­psko na­ro­dno vi­je­će i Sr­psko kul­tur­no društvo Pros­vje­ta.

Druga godina:

U dru­goj go­di­ni man­da­ta pri­stu­pi­lo bi se izra­di pro­gra­ma po ko­ji­ma bi dje­ca u ško­la­ma uči­la od go­di­ne 2010./11.. U Mi­ni­star­stvu obra­zo­va­nja ka­žu ka­ko će ubr­zo osno­va­ti po­se­bno po­vje­ren­stvo u ko­jem će bi­ti in­te­le­ktu­al­ci Hr­va­ti i Sr­bi, a koji će pro­češlja­ti na­sta­vne pro­gra­me te pre­dlo­žiti u ko­jem bi obi­mu i ko­je sa­dr­ža­je va­žne za iden­ti­tet Sr­ba u Hr­vat­skoj i uku­pni iden­ti­tet Hr­vat­ske tre­ba­lo vra­ti­ti.(Jutarnji list, 16.01.2008.)

 
« Prethodna   Sljedeća »
RocketTheme Joomla Templates